Stranica dnevnika

Pored svih lepih stvari koje su mi se desile u poslednje vreme, na njih sam nekako zaboravila... Ma nisam ja njih bukvalno zaboravila, nemojte me odmah osuđivati. Ali sami znate kako to ide. Čovek kad se zaljubi ponekad zapostavi prijatelje. Usred tolike euforije i sreće sa njim, i prevelike želje da nadoknadim izgubljeno vreme lutanja i traganja za srećom, zaboravila sam moje duše, ne znam kakvo bih im ime dala, kako bih ih mogla opisati... Njih tri, moje buce (i ako sve tri veoma dobro izgledaju), i ako kilometrima daleke, uvek su tu... Znale su kad plačem, znale su da samo pogledom otkriju šta me ubija... Znale su i taj famozni trenutni "lekić protiv tuge"... Ponekad mi se činilo da reči između nas četiri nisu potrebne... Znamo se deceniju i još koju godinu, i za svo to vreme nikad se nismo delile, nikad svađale... Hej, nismo mi savršena bića, vile i princeze iz bajki o Trnovoj ružici...Imamo mi mane, kao i svi drugi smrtnici... Ali baš pored njih naučila sam da volim ljude i sve njihove vrline, da prihvatam njihove mane, da ih volim baš takve kakve su...

 ...............................................

I tako, jednog jutra, koje sam vam već opisala u njegovom naručju, osetih setu...Nešto mi je nedostajalo... Nešto nije bilo kako treba i dolikuje... Primetio je i sam da sam tužna. Nije bio on u pitanju. Pored njega, sada imam sve...Sve ono što sam godinama želela. Prva sam, ma jedina sam u njegovom životu. Tu sam, naša ljubavna drama imaće srećan kraj, znam ja. Zna i on to. Al' dođu vam ti trenuci kad ste zaista najsrećniji na svetu, a opet vam nešto jako nedostaje. Nedostajale su mi one... Da ih zagrlim, da popijemo kafu, da okrenemo šolju, da oteramo sve crne zmije, i izgatamo sve vradžbine u šoljici kafe... Nedostajala mi je prostorija od prekoputa, Aerosmith i Milka 3u1 popijena sa  njom... Nemojte me pogrešno shvatiti, nije on mene gušio,nije me čuvao sebično od svih drugih,mi smo srećni, i još uvek željni jedno drugog, jednostavno hoću da vidim moje drugarice. Shvatio je to... Evo dok on pakuje poslednje sitnice u auto, ja vam pišem...

Idemo kod njih... 

Vodi me da ih zagrlim, da im kažem koliko ih volim... Brbljivu Plavušu, Blesavu Tarzanušu i Zaljubljivu Ciciku... Moje najmršavije buce koje su uvek na nekoj dijeti... Moje nesavršeno savršeno drugarice... Vodi me da ih pitam hoće li nam biti kume....Sve tri...ODJEDNOM...;)))

Ljubi vas vaša Bolodmarcipana...