Stranica dnevnika

 Mislim da je pravi trenutak da bar jedno svoje škrabanje posvetim ljudima koji nisu odustali od mene, čak i onda kad sam bila đubre, a ne čovek, onda kad su svi drugi okrenuli leđa, a oni otvorili svoja srca. 

I onda kad sam svojim bolom gurala sve drage ljude od sebe, kad su mi važniji bili zidovi prazne sobe, oni su strpljivo čekali, verovali u mene. Znali su da moram te dane preživeti sama, da sama moram dobiti taj rat sa tugom koja je kidala moje srce...

I danas kad sam ponovo tu, sad kad se ponovo smejem, znam da je su oni razlog zbog čega sam nasmejana. I sve ružne reči koje sam čula na svoj račun večeras, po prvi put u životu nisu me pogodile, po prvi put nisam pobegla i zaplakala... Jer, kad vidim njih troje, shvatim koliko ja samo zbog njih stvarno vredim...

Ludo, Coko, Micifore hvala vam na svemu...Voli vas vaša Čupava....