Srećan kraj...
Ponovo sam pokleknula, ponovo ti nisam odolela... I evo me opet pred tvojim vratima, pokisla do gole kože... Stojiš i posmatraš me. Vidim ti pobedu u očima. Znao si da ću doći... Ponekad te toliko mrzim, jer me tako dobro poznaješ...
Za vas od mene...
Dragi moji blogeri i drage blogerke, ovaj tekst posvećujem vama... Najviše onim ljudima koje sam ovde upoznala, ljudima koji redovno čitaju moje tekstove, ljudima koji ih komentarišu i koji su svojim lepim željama i savetima učinili mnogo puta da se osetim bolje, onda kad sam tonula u samoću, u onaj stadijum kad mislite da je ceo svet protiv vas...
Ja vas ne znam,niti vi znate mene... Ne pijemo kafu svaki dan,i da prodjem sutra na ulici pored vas, neću znati ko ste...Ali ipak, ponekad mi se čini da me poznajete bolje od mojih najbližijih, da ste zašli u najtamnije i zabačenije hodnike moje duše... Bili ste tu da me ohrabrite kad sam izgubila ono najdraže... Bili ste tu kad sam bežala od svoje ljubavi, kad me je Srbija po ko zna koji put razočarala... Bili ste tu kad sam razbila jednu iluziju o ljubavi... I uvek ste imali pravi savet za mene... Još uvek Casper dugujem čokoladu,i još uvek čitam ukusne tekstove Domaćice... Sanjarenja me uvek bace na razmišljanje, a behappy me nasmeje... I svi drugi... Nepomenuti ovde... Svojim komentarom ulepšaju dan...
Sad, kada sam konačno ukrotila sve divlje konje, sve moje uzburkane misli ukotila u mirnu luku, od srca vam se zahvaljujem na svim rečima...Jer verovatno, bez njih,nijedan moj tekst ne bi imao smisao...
Ljubi vas vaša bolodmarcipana...
Nirvana Vladislav Petković Dis
Noćas su me pohodili mrtvi,
nova groblja i vekovi stari,
prilazili k' meni, kao žrtvi,
kao boji prolaznosti stvari...
Noćas su me pohodila mora,
sva usahla, bez vala i pene,
mrtav vetar duvao je s' gora,
trudio se, svemir da pokrene...
Noćas me je pohodila sreća mrtvih duša,
i san mrtve ruže,
noćas su bila sva mrtva proleća,
i mirisi mrtvi svuda kruže...
Noćas je ljubav dolazila k' meni,
mrtva ljubav iz sviju vremena,
zaljubljeni, smrću zagrljeni,
pod poljupcem mrtvih uspomena...
I sve što je postojalo ikad,
svoju senku sve što imađaše,
sve što više javiti se nikad,
nikad neće, k' meni dohođaše...
Tu su bili umrli oblaci,
mrtvo more s' istorijom dana,
tu su bili poginuli oblaci,
svu selenu pritisnu nirvana...
I nirvana imala je tada,
pogled koji nema ljudsko oko,
bez oblika, bez sreće, bez jada,
pogled mrtav i prazan duboko...
I taj pogled, k'o kam da je neki,
padao je na mene i snove,
na budućnost, na prostor daleki,
na ideje, i sve misli nove...
Noćas su me pohodili mrtvi,
nova groblja i vekovi stari,
prilazili k' meni kao žrtvi,
kao boji prolaznosti stvari...
Dobro došli u džunglu...
Znate onu zemlju gde brat mrzi brat, gde žena ubija muža, gde svi žele da komšiji crkne krava? Da, da baš ta zemlja... Neki je zovu Srbija, al meni je draže ime Džungla...
Dragi moji, i drage moje, zgrožena sam... Iskreno, nisam jedna od onih ljudi koji prate živote "popularnih" u ovoj zemlji. Pravo da vam kažem, baš me nešto briga šta je danas jela Ceca, i koga je pljuvala Karleuša. Uopšte me ne zanima na koga je Škorićka potezala pištolj, niti da li je Aca Lukas bio drogiran u emisiji. I čitam samo knjige velikih pisaca, nikakve moderne bljuvotine... Ali ipak jednog dana naletoh na najnovije izdanje knjige jednog našeg novinara, i onako iz dosade otvorih... O Bože, tek tad shvatih koliko ti ljudi misle da su moćni... I šta sve dozvoljavaju sebi, provereno iz nekog hira. Ima se može se... Umorna od tolikih bljuvotina upalih Tv, i prvo što sam ugledala na ekranu priča jedan ugledni, poznati, srpski kriminalac, koji molim vas, bez uvrede, nikada nije krao u svojoj zemlji... Ali molim vas, opet bez vređanja, on nije više kriminalac, on je UMETNIK!!!! Ni manje, ni više nego umetnik... O Bože... Znate, nemojte biti puni predrasuda, čovek voli da čita... Ni manje ni više nego Tolstoja, Fjorda i onog drugog Dostojevskog. Čovek je načitan, vidi se, priča o ženama, o nasilju... Veoma, veoma pametan lik... Nema šta, skidam kapu...
Sledeća scena, plavuša, silikoni u ustima od uva do uva, trudi se da bude što pametnija. Ah, nikad nije glumela sponzorušu. A to se još i glumi? Zanimljivo. A onda naravno, kako biste to mogli propustiti, političar priča o poštenju. Kraduckajte, to nije greh.... Al baš da kradete? To može, kad vas niko ne gleda... Eh, pa dragi i drage moje, nemojte tako... Čovek vas savetuje a vi se smejete. Ne budite kulturni... Napadajte, otimajte, ujedajte, ovo je džungla, sve vam je dozvoljeno... Pa čak i ako ubijete, pripisaće to vašem životinjskom nagonu...
Uzdravlje...
Voli vas i ljubi vaša
Bolodmarcipana...