Stranica dnevnika

Znate onu zemlju gde brat mrzi brat, gde žena ubija muža, gde svi žele da komšiji crkne krava? Da, da baš ta zemlja... Neki je zovu Srbija, al meni je draže ime Džungla...

Dragi moji, i drage moje, zgrožena sam... Iskreno, nisam jedna od onih ljudi koji prate živote "popularnih" u ovoj zemlji. Pravo da vam kažem, baš me nešto briga šta je danas jela Ceca, i koga je pljuvala Karleuša. Uopšte me ne zanima na koga je Škorićka potezala pištolj, niti da li je Aca Lukas bio drogiran u emisiji. I čitam samo knjige velikih pisaca, nikakve moderne bljuvotine... Ali ipak jednog dana naletoh na najnovije izdanje knjige jednog našeg novinara, i onako iz dosade otvorih... O Bože, tek tad shvatih koliko ti ljudi misle da su moćni... I šta sve dozvoljavaju sebi, provereno iz nekog hira. Ima se može se... Umorna od tolikih bljuvotina upalih Tv, i prvo što sam ugledala na ekranu priča jedan ugledni, poznati, srpski kriminalac, koji molim vas, bez uvrede, nikada nije krao u svojoj zemlji... Ali molim vas, opet bez vređanja, on nije više kriminalac, on je UMETNIK!!!! Ni manje, ni više nego umetnik... O Bože... Znate, nemojte biti puni predrasuda, čovek voli da čita... Ni manje ni više nego Tolstoja, Fjorda i onog drugog Dostojevskog. Čovek je načitan, vidi se, priča o ženama, o nasilju... Veoma, veoma pametan lik... Nema šta, skidam kapu...

Sledeća scena, plavuša, silikoni u ustima od uva do uva, trudi se da bude što pametnija. Ah, nikad nije glumela sponzorušu. A to se još i glumi? Zanimljivo. A onda naravno, kako biste to mogli propustiti, političar priča o poštenju. Kraduckajte, to nije greh.... Al baš da kradete? To može, kad vas niko ne gleda... Eh, pa dragi i drage moje, nemojte tako... Čovek vas savetuje a vi se smejete. Ne budite kulturni... Napadajte, otimajte, ujedajte, ovo je džungla, sve vam je dozvoljeno... Pa čak i ako ubijete, pripisaće to vašem životinjskom nagonu...

Uzdravlje...

Voli vas i ljubi vaša

Bolodmarcipana...