Stranica dnevnika

 Mislim da je pravi trenutak da bar jedno svoje škrabanje posvetim ljudima koji nisu odustali od mene, čak i onda kad sam bila đubre, a ne čovek, onda kad su svi drugi okrenuli leđa, a oni otvorili svoja srca. 

I onda kad sam svojim bolom gurala sve drage ljude od sebe, kad su mi važniji bili zidovi prazne sobe, oni su strpljivo čekali, verovali u mene. Znali su da moram te dane preživeti sama, da sama moram dobiti taj rat sa tugom koja je kidala moje srce...

I danas kad sam ponovo tu, sad kad se ponovo smejem, znam da je su oni razlog zbog čega sam nasmejana. I sve ružne reči koje sam čula na svoj račun večeras, po prvi put u životu nisu me pogodile, po prvi put nisam pobegla i zaplakala... Jer, kad vidim njih troje, shvatim koliko ja samo zbog njih stvarno vredim...

Ludo, Coko, Micifore hvala vam na svemu...Voli vas vaša Čupava....

Stvoriše me da imaju nekog,

da postanem nešto!

Čuvaše me od pakosnih ljudi,

Sunca i naleta vetra.

U ruke bebi gurnuše pero i rekoše:

"Postani sine neko!"

Umesto plišanog mede

za prvi rođendan dobih Bukvar,

i blagoslov da postanem nešto!

Dvorište i cvrkut ptica videh retko,

glavno je postati NEKO I NEŠTO!

Dobih violinu da učim pesmice

za mamine prijateljice,ali ja rekoh:

"Neću violinu, hoću gitaru!

Ja hoću da budem NIKO I NIŠTA!"

Infarkt i koma uđoše u tela

mojih dobrih roditelja.

Sada živim život svoj

i ne smeta mi što nisam NEKO,

slušam "čupave drekavce",

nosim ispcepane farmerice,

i baš me briga.

Ko me voli, voli me,

a ko ne i za to me briga.

Ne brinem da li ću postati NEŠTO,

živim za sebe,

i slušam ležeći u šumi

kako raste pečurka.

Mirišem cveće, i cvetam od sreće.

Pijem pivo i ubijam vreme.

Brojim pikavce u piksli

i izluđujem dobre ljude oko sebe...

ALI TO SAM JA!

Zašto ljudi jutrom menjaju stvarnost,

zašto ljudi jutrom kreću iz početka?

Nikad ti to neće biti jasno zar ne, budalo mala?

Možda to osećaš a ne želiš da priznaš...

Da li je to ljubav?

Ili nešto jače od toga?

Kad odeš kod njega,

ne reci sebi da si budala...

Zaljubljeno srce je slepo,

a telo koje ga nosi ludo...

Zar ne, o dragi Bože?

Poljubcima ništa, na silu sve...

Zar je važno, na kraju krajeva?

Novo jutro, novi početak.

Danas na poslu sam iz čiste dosade uzela sve dnevne novine da čitam... Da vidim šta se radi po našoj lepoj... I taman što sam počela da čitam intervju jedne naše mlade, perspektivne estradne sponzoruše u kome hvali na sav glas svoju pozadinu,(da li sam napomenula da mi se od samog naslova želudac okretao), i to kako je od našeg slavnog pevača, cenjenog i finog folkera dobila na poklon mercedes, ali pošto ljubav nije uzvraćena, ona je auto prodala i kupila bolji... Ambiciozna devojka, nema šta... Ah, naravno voli mlade, visoke, crne muškarce koji imaju mnogo para, i pri prvom susretu prvo što zapada u okice jesu cipele i sat... I još, misli ima lep glas, divno peva... Dobro, da zna geografiju to smo se uverili....

Kad sam već stigla do stadijuma kad je želudac krenuo napolje, zamenim novine. Prvo što sam uzela bio je naš proslavljeni tabloid. Aj što da ne, vidim stranice u koloru... Kad tamo, kome treba šišanje, kome feniranje nakon izlaska iz vode... Kome se donji deo kupaćeg kostima zavukao u guzu...Da ne citiram sad našeg novinara... Naravno ima tu i da se vidi koliko "naša najveća zvezda koja NE KRADE TUĐE PESME" priča "istinu" o svojoj koleginici koja je kopira. Strašno! Ej, bre, zamislite njih dve imaju istu haljinu i D&G torbicu, samo što je jedna nosila prošle, a ova druga ove godine... Znači li to da ako ja kupim žute gaće, da niko više ne sme da ih kupi? Verovatno da je tako... Jao blama, jedna divna splavarka  nosi isti kupaći kao i prošle godine.... CCCC, lelele sramote li..... I problema.... Samo što nisam zaplakala... Tužno nema šta... I dalje dosadno, posla nema.... Uzmem dalje da pregledam, kad na naslovnoj strani jednog časopisa,  gore spomenuta "Svetska a naša" pevačica divnog glasa, u podmukloj trudnoći polugola... Sve za humanitarne svrhe... A i nerođena ćerkica liči na tatu, da li ste znali to? Dokle je napredovala naša medicina kad se i to može videti pre porođaja... Pomislim u sebi "Blago tebi devojko, što moraš da radiš preko leta, da bi platila stan kad kreneš na faks, i to što svoj novi laptop otplaćuješ sa kamatom i što si skoro dve svoje plate dala na popravku svog mobilnog telefona, vidiš li kakvi su ovo problemi...."

A to što je onom jadniku glava stajala na sred Bulevara dva dana i niko nije primetio, nikom ništa... Lako su se izvadili brzom i efikasnom akcijom hvatanja krivih... Bitno je da su Čoli pukle pantalone na jednom koncertu... Jadan čovek, to su mu bile jedine...

Što sam sve ovo napisala, ne znam ni sama...

Velike reči iz mojih malih usta.

Groblja su puna heroja.

Če Gevara i Balzak trunu,

ulice su prazne.

Budući Bah grize nokte,

sutrašnji Washington pije viski

u američkom disko klubu.

Džon Lenon je mrtav...Pijan...

Parkove su okupirale

bande, kurve i pijanci.

Radnici spavaju po klupama.

Svet je gadan!

Henru pun nobrijuma

priča o slobodi,

dok heroje razjedaju crvi,

a njihovi naslednici šire sidu i triper.

Hiljade Marksovaca gaze

šljamavim trotoarima...

Gadim se...

Ljudi spavaju samo

kad popiju nešto za živce...

Ko je kriv za tvoju budućnost u nekoj kanti? Ona? On? Oboje? Da li je trebao pristati da te ona vodi sama kroz život bez njegovog znanja? Grozna je, Sale, pomisao da deo tebe leži negde u đubretu i trune a da još uvek nije ni rođen. (Dalje)