Nedovršena priča...
Večeras ponovo bežim porocima. Alkohol, cigarete... Svemu se danas priklanjam, svemu što bar na trenutak može ugušiti vreme provedeno sa tobom...
I dok u svom delirijumu budna sanjam da si opet kraj mene, primećujem suze. Suze što bespomoćno klize niz moje bledo lice, bez prestanka... Ne osećam ih više... Oguglala sam na njihov ukus. Večeras će puknuti i zadnje niti naše nazovi "ljubavi"... Moje pregaženo srce odbrojava zadnje otkucaje. Čuješ li ih? Nikada više... Znam! Jecaji me vraćaju u stvarnost u kojoj ne želim biti. Dokle seže ova moja granica? Koliko ću se još nadati da mogu izroniti iz ove mutne, prljave vode? Noćas će se slomiti ovo srce poslednji put. Neće ti ni biti žao, svesna sam toga. Plaćam li tvoje grehe? Nikad neću znati. Volim te, ne mrzim te. Mrzim sebe i ovu krivicu što opseda moje biće. Ti si pogrešio, a zašto se onda ja osećam krivom? Ubio si me po stoti put.
Predugo padam sa ove litice, možda je vreme da napokon udarim o tlo?