....
Published on 01/11,2009
Ne može čovek da uči mudrost hodajući stopama drugog čoveka. Padovi i usponi su intimna stvar svake ličnosti. Razlikuju se. Iskustvo se računa... I učenje. To je jedini pravi put. I zato ne skrećem sa svoje postavljene staze. Makar ona bila stranputica, makar pogrešila, znaću da sam probala. I neće mi biti žao jer pokloniti nekom svoje srce ne znači ostaviti ga onom drugom pod stražu. Samo reka života može da zadovolji žeđ naših srca. A snovi? Snovi ostaju čoveku kad izgubi sve, pa čak i nadu. Lagali su oni, koji su kazali da je čovek gubitnik ako se ne nada. Moje skromno mišljenje je baš obratno...
Važno je stajati zajedno, ali ipak ne suviše spojeno...
Jer i stubovi hrama stoje odvojeni. I hrast i čempres ne rastu u senci jedan drugome...
Ja samo hocu da te pozdravim i da se slozim sa tobom.
Drago mi je sto vidim tvoje postove:)
"Važno je stajati zajedno, ali ipak ne suviše spojeno..."
Bistro!
Dopada mi se...
"Jer i stubovi hrama stoje odvojeni. I hrast i čempres ne rastu u senci jedan drugome"...lepe misli...