Stranica dnevnika

Znate one sitnice koje vam ulepšaju dan, i izmame vam osmeh na lice? One ljude, čiji se lik u tim trenucima pojavi pred očima...Njihovi osmesi vam čitavog dana trepere tu ispred nosića,ili njihov glas vam ceo dan odzvanja u ušima kao neka najlepša balada...?Ovaj svoj tekst posvećujem njima...

Već je svanulo, još uvek sanovna sedim na poslu, zurim u listu, dvoumeći se koja bi me melodija razdrmala,kad se negde na dnu moje torbe,oglasi i moj telefon...Hm, u ovo doba? Otvaram poruku:

"Znam ko upravo sada pijucka Milku 3u1, pušta  Aerosmith, pa čisto da se javnem, sinoć je sve prošlo savršeno...Ljubim te, i znaj da te čeka jedna domaća na srpski način kafica u prostoriji pored..." Duša, tako me dobro poznaje.Možda čak i bolje nego ja samu sebe. Zna da ću se i posle tolikog dvoumljenja odlučiti za Aerosmith,i da jutro ne mogu zamisliti bez slatke,slatke Milke 3u1... Ponekad se prosto pitam da li su između nas dve potrebne reči?Posle toliko godina provedenih u njenoj ili mojoj sobi, posle toliko otkrivenih tajni vrsta "Ovo ću reći samo tebi..." Suludo je sumnjati u to... Uzimam svoju kaficu,kao i uvek dve cigarete i pretrčavam kod nje... 

Treba se pripremiti jer znam šta  sleduje, referat prošle večeri. Znam da je srećna i ja sam srećna... 

Čavrljamo tako,upadajući u reč jedna drugoj kao da se nismo videle godinama, a svaki dan provedemo skupa... Već sad osećam, dan  će danas biti divan...Danas je dan stvoren za osmehe. 

Kad opet moj telefon...Bip bip...Poruka...Otvaram i čitam:

"Plavo jutro dolazi, u moju sobu ulazi...Miriše na jabuke i na prve poljupce...Mala koliko dugo se nismo čuli? Čisto da ti poželim dobro jutro..."

Skačem od sreće,i ako je to samo jedna poruka... Posle toliko vremena, moja najveća ljubav... Jupiiii....A onda šef ulazi i nosi ogromnu kesu,iz koje se širi miris vrućih peciva sa makom... Mmmm...

Ima li šta divnije?