Stranica dnevnika

Kao što sam vam već napomenula u prethodnom tekstu, moja Inspiracija je "nestala"...

Dugo sam ja tako mozgala gde je odskitala,šta se desilo...Da li sam zaista prerasla sve one ljubavi,sve one principe i stavove o svetu, ljudima koje sam toliko žustro branila...?

NISAM...I nikad ih neću prerasti, sad sam ubeđena ii sigurna...Već je 5h ujutru, sedim na prozoru svoje sobe odakle se prostire divan pogled na prvo praskozorje usnulog grada koji zaista ponekad ume da bude monoton, ali koji ja toliko volim...I odjednom na mom Winampu Oliver Dragojević i ona čuvena Trag u beskraju...Mmmm...U ruci šolja kafe, miriše divno...Volim taj miris ranom zorom...Tamo negde u daljini polako sviće...Osećam one prve jutarnje mirise i svežinu....Savršen trenutak... U daljini Rudnik mirno spava u magli, i ništa ne narušava ovaj mir i tišinu... Ulice puste, tek poneki pas prošeta...

- Ima li mesta tu i za mene? I zašto si opet u tom tankom duksiću? Sine moraš da paziš na svoje zdravlje...Sutra ćeš imati decu....Bla bla bla...

- Mama, volim i ja tebe...

Ako slučajno ugledate dve lude kako sede na prozoru, i gledaju u daljinu, to moja mama i ja pijemo prvu jutarnju kaficu pre polaska na posao....