Stranica dnevnika

Tako nas zovu... Da mi je samo  znati ko je Princ a ko Bitanga... Neko mi dobaci: "Ti si bitanga. Ona mala, prava bitanga što noću lunja nebom i krade zvezde!" Ti - Princ i ja - Bitanga. Spojili smo nespojivo...Bitanga željna je tvojih usana i dodira, o Prinče. To je ona ista baraba što zna da se noću ušunja ispod tvog ćebeta i sanja neko bolje vreme, naravno sa nama u njemu. Zamisli, dragi moj, kakvo bi to vreme bilo da nema Princa i Bitange? Ko bi onda satima ležao u krevetu, brojio zvezde i skidao poljupce sa usana? Ko bi se onda svađao oko daljinskog upravljača? Koji bi onda Princ češkao Bitangu dok ne zaspi? I koja bi Bitanga onda pisala pesme o Malom Princu koji je ukrao sve ono obično u jednom danu, i poklonio boju svojih očiju i ukuse svojih usana?

Koja će još Bitanga uspeti da napiše kako ju je Mali Princ osvojio i učinio najvoljenijom i najsrećnijom Princezom?

Pardon, hoću reći Bitangom....