Stranica dnevnika

Ponovo si ušetao u moj život. Pokušao da ukradeš ono malo mog bića. Da srušiš sve ono što sam izgradila nakon tebe.

Pokušao si da zgaziš ono malo časti što mi je na kraju ostalo... Kako sad da ti verujem, kako kad si slomio svaki delić mog srca, odlazeći ponovo njoj? Rasturio mi sve što sam sa njim izgradila, a onda nestao, vratio se svojoj maleckoj, a meni uništio... Izgubila sam njegovu ljubav, poverenje... I sada nakon toliko vremena, kada si ostao sasvim sam, dolaziš, naravno nenajavljen ( na to smo već navikli,zar ne? ) i pokušavaš da obiješ odaje moje duše...Ne, stani...Ovog puta ne dam se...Ovog puta neću i ne želim ispasti naivna. Ne pada ova mala više na tvoje slatkorečive, srceparajuće laži...

Ne, nemoj govoriti da si me sanjao, ne, nemoj mi puniti glavu lažima da sam ti nedostajala... Ja u to više ne verujem...Ah, i to tvoje: "Volim te, mršavi pederu!" zvuči smešno... Nikad nisam razumela muškarce koji se trude oko onih devojaka koje ne mogu imati... Zaista,dušo zašto se trudiš, nikada me nećeš imati kao on. On je taj koji zna svaki pedalj mojih misli, on je taj koji me ima celu, i moju dušu, i moj um, i moje telo. Ti to nikada nećeš imati. Ti si jedan od onih koji žele sve, po svaku cenu, oni koji mrze da gube...Kako ne vidiš da si ovu igru davno izgubio?

Znam da ove redove čitaš kradom, noću kad se ušunjaš u svoju praznu sobu... Znam da željno iščekuješ svaki moj novi članak o tebi. Evo dragi, izvoli čitaj... I ne, dušo ne volim te, "Ja samo volim malo da se švalerišem!!!" Boli, jel da? Sada znaš kako mi je bilo... Zbogom srećno ti bilo...

Tvoj mršavi skotić... :)))