Stranica dnevnika

Pre devetnaest godina, kada su je doneli  iz porodilišta, bila sam ljuta na mamu i tatu...Bila sam ljuta i na kuma. Gde je moj brat? Zašto su mi doneli tu buvu, kako su mogli da zamene mog brata Djordja za tu malu, ćelavu lutku što samo plače? Pa još joj dali i ime Sandra...Bljak... Kakvi su to mama i tata? I još sve vreme oko nje...A ja? Hoću i ja sad pelene, kako su mogli da je puste da spava u mom krevetcu? Nije fer... I nije neka zanimljiva sestra... Samo plače, i samo spava. Neće ni da se igra... Auf, što sam bila ljubomorna... Radila sam sve, samo da je ne gledaju...Po cenu batina, želela sam da budem u centru pažnje... Znala sam da sednem u lavor pun vode, i da dođem kod tate i kažem:

- Tata, upiškila cam ce...Obuci mi pejenu.

Ili da se pokvareno išunjam iz maminog i tatinog kreveta,i uđem u krevetac. Hm, zato i nema par daščica. Brzo me je prošao taj osećaj ljubomore... Onda sam počela mnogo da je volim. Hej, bako to je moja sestra i ja ću da je kupam. Sećam se dobro da mi je matori jednom prilikom stavio one velike gramofonske slušalice i pustio pesmu Sanja - Alisa...Ajaoooj, koji bes... Svadjala sam se sa slušalicama i pevačom zašto ne ućuti kad moja seka spava... Heh, znam, veoma zanimljivo dete...

Što smo bivale starije, bivale smo razmaženije, znate ono tata kao tata, princeze kao i svake princeze. Znale smo i da se pobijemo, i posvađamo. Mislim da još uvek ima problema sa sluhom, zbog mog šamara. A mislim da sam i ja zgodnija zbog onog ožiljka na nosu. Bilo je i dosta teških reči, i tužakanja... Ali još bolje znam da nikad je neću otkucati što je onu noć došla pred zoru. Znam da i ona  nikad neće reći da nisam spavala kod Saške jedne noći. 

Ali sa kojim pravom oni smeju da je pošalju u tamo neku Kikindu da se školuje? Ma ne dam ja i tačka... Lako je mami, dve starije sestre pa obe joj žive, 10 minuta lagane šetnje. Lako je tati, njegov mladji brat preskoči tri stepenika i jedan sprat i tu je...A ja? Ko će mene da češka noću kad ne mogu da zaspim? Ko će da me budi subotom unoć, da mi ispriča šta joj se desilo u gradu? Ne dam je i gotovo. To je moj Đole, moja ćelava lutka, moja mala debela, i moja velika dosada. Pa njima ako se ne sviđa, šta da im radim...

I zato seko moja, ti mala, koju ja ipak volim najviše na svetu, i više od svih Milka čokoladi sa jogurtom, znaj da ću se izboriti da te pošalju u Jagodinu. Bar tako ću  moći da sednem na autobus i dođem ti... Ako naravno obećaš da ćeš me voditi u zoološki vrt da vidimo žirafu...

I ako ćeš mi naravno svake nedelje ujutru i dalje kuvati moju omiljenu kafu... 

Voli te tvoja naporna...