Stranica dnevnika

"Bilo je leto i vrela noć, svirao staru dobri rokenrol, ti i ja..."

Oduvek sam želela da vidim Dubrovnik... Zašto, ni sama ne znam... Volim taj mediteranski miris vazduh, tu plavu boju mora.  Znao si to,i govorio mi satima o plažama njegovim, o moru kako divno miriše u ponoć... O dobrom ukusu crnog vina kada ga piješ na obali...Pokušao si da mi opišeš sjaj zvezda na nebu iznad grada... Gledala sam te širom otvorenim očiju, maštajući o poljupcima ispod maslinovog drveća... Nisam smela da te pozovem svaki put da poželim da ti čujem glas, nisam smela ni da te vidim kad poželim. Mi smo bili delovi ukradenih noći i ništa više... Previše umoran od skrivanja, odveo si me na  more... U Dubrovnik... Ushićena kao malo dete kada mu mama kupi omiljenu igračku koju danima gleda u izlogu, ljubila sam te svuda po licu... Znam da nas je recepcionar hotela zgranuto gledao dok smo se ljubeći peli na naš sprat... Grlio si me pred ljudima, pokazivao grad. Želela sam da vidim sve,sve... I videla sam... Bila sam srećna dok si me ljubio na obali, dok su zvezde šaputale iznad nas... Osećala sam more pod mojim telom, koje je podrhtavalo od tvojih dodira...

A onda dobrodošli u realnost...Vratili smo se u naš mali grad, u Šumadiju... Vratio si se i ti njoj, a ja svojoj sobi... I njemu... Mojoj Sigurnosti... Znam da je osećao drhtanje u mom glasu, znam da je slutio suze, nikada nije pitao zašto... 

Za koji sat, odlazim sama u Dubrovnik... Želim da ga ponovo vidim, da saznam čuva li tajnu o jednom letu, o dvoje ljudi koji nikad nisu pronašli prave reči... O pravom trenutku pogrešnih ljudi...O nama...