Stranica dnevnika

Moji dobri,stari roditelji su me od malih nogu učili da verujem u ono što želim. Da sama biram svoje ideale i idole. Odavno verujem da postoji neko gore... Da li je to Bog, ili možda Sudbina, ili pak neko čije je ime Slučajnost...Ko god da je gore, znam da vešto čuve konce nas, malih marioneta, obučenih u šarene haljinice koji igramo onako kako se naš končić povuče...Dubrovnik... Septembar 2009. Ulazim u hotel, već dobro znam gde je recepcija, gde stoji plavokosi momak za prtljag... Vešto skrivam svoje lice ispod oboda velikog platnenog šešira. Uzimam ključeve od rezervisane sobe i penjem se lagano na peti sprat. Otključavam vrata sobe a negde u dubini svojih pluća osećam miris tvog parfema. Svesna sam da ti nisi tu, ali sećanja se ne mogu pobediti... Tome si me ti naučio... Bacam svoje telo na krevet. Možda je sve ovo greška... Ovako te neću preboleti... Došla sam u Dubrovnik sa namerom, da još samo jednom proživim prošlo leto i da te prebolim. Bojim se da to neću uspeti. Ali tu sam, povratka nema... Presvlačim se i odlazim u mali bar na plaži... Pijuckam svoj koktel... Ah,znaš i sam koliko sam slaba na ta zašećerena pića... Iza sebe čujem dobro poznat glas... Jeza prožima moje telo... Strah me je da se okrenem, možda je sve to moja mašta, ja to samo umišljam, ali zašto se onda ne okrenem da se u to uverim... Tvoj glas... Pričaš kao i uvek brzo, "brkaš" reči, uvek kad imaš mnogo za reći... Mali osmeh mi se pojavi na uglu usana... Moje telo podrhtava kao i obično kad si mi u blizini. Tako bih rado ustala i pobegla odatle,ali noge me izdaju... Molim Boga da me ne primetiš, da ne shvatiš da sam to ja, da mi ne priđeš... Zašto si se kog đavola,opet vratio u moj život? Dopusti mi da te prebolim. Ne mogu više... Ustajem i krećem, znam, prepoznaćeš me.

- Skotić mršavi... Odkud ti ovde? -  I ma koliko se trudila da se ne sretnem sa tvojim očima, to je neizbežno... Smišljam neke glupave razloge, ali znam da znaš i ti sam...Uz obećanje da ću se javiti bežim u svoju sobu... Puštam hladnu vodu ne bi li razbistrila svoje uzbrukane misli... Dobro znam šta sad sleduje, moje dvoumljenje, milion puta okrenut broj, milion odustajanja... I opet ću pokleknuti, opet ti doći... Na tebe sam slaba i to oboje znamo. A to je pogrešno zar ne? Ti si još uvek sa njom, a ja... Ja sam ostavila njega, ja nisam ti, ja ne mogu lagati, ne umem varati... Bože, koliko sam samo puta rekla nikad više i ponovo poklekla. Pogazila svoju reč... Ne, ovog puta neću ja nazvati... I nisam ni morala...