Još jedna u nizu, otgrnuta stranica iz dnevnika jedne maštovite klinke...
Pre devetnaest godina, kada su je doneli iz porodilišta, bila sam ljuta na mamu i tatu...Bila sam ljuta i na kuma. Gde je moj brat? Zašto su mi doneli tu buvu, kako su mogli da zamene mog brata Djordja za tu malu, ćelavu lutku što samo plače? Pa još joj dali i ime Sandra... (Dalje)
"Zapjevaj našu pjesmu, tebi i meni reči poznate,
čekam te na starom mestu, tamo gde ljubav počinje..."
Potpuno neočekivano, zbunjeno, zaneseno, čekao je na starom mestu... Možda nisam ni trebala doći, možda sam trebala dokazati i sebi i njemu kako idem dalje bez njega, bez nas i naših snova. Do sada mi je to polazilo za rukom... U prolazu jedno hladno "Zdravo", sakrivalo je ubrzane otkucaje mog srca i uznemirenost moje duše... (Dalje)
Plavo jutro dolazi,
Plavo jutro dolazi,
u moju sobu ulazi,
miriše na jabuke
i na prve poljupce...
Kad te vidim kiša prestane,
crni oblak odmah nestane,
cijeli svijet se sa mnom raduje,
a tvoj osmjeh nose ulice...
Ref.
I sada znam, o znam
ja sam zaljubljen
ja sam zaljubljen
ja sam zaljubljen
Znate one sitnice koje vam ulepšaju dan, i izmame vam osmeh na lice? One ljude, čiji se lik u tim trenucima pojavi pred očima...Njihovi osmesi vam čitavog dana trepere tu ispred nosića,ili njihov glas vam ceo dan odzvanja u ušima kao neka najlepša balada...? (Dalje)
Kao što sam vam već napomenula u prethodnom tekstu, moja Inspiracija je "nestala"...
Koliko dugo nisam pisala? Iskreno,više i sama ne pamtim... Mislila sam da mi je Gospođica Inspiracija otišla na odmor...
Leto...Došla je Plavuša iz Bg, kao i svakog leta,naravno...Tu je Jex, ispitni rokovi prošli... Svako jutro - tradicija, kafa, okretanje šolje... "Veceras će ti poslati poruku..." ; "Pazi, imaš crnu zmiju..."Svake večeri,opet isto, sređivanje, tradicionalno kod Plavuše, hej pa ona je uvek sama...Pa izlazsci, naravno flertovi, letnje ljubavi...Kući negde oko četvorke...
Koliko dugo ovo radimo? Godinama... Ipak, sve tri smo imale one ukoričene sveske A4 formata, isečke iz MLS, strane pune stihova, priča... Pitala sam ih, pišu li još uvek...Samo su se nasmejale, daj Čupo, pa odrasle smo... Nemam vremena za seckanje i piskaranje...
Hm hm... Da li sam i ja postala takva? Da li je poenta u tome da sam odrasla, da ljubav sad gledam iz nekog drugog ćoška? Ali ja to ne želim, želim da i dalje pišem...Ali o čemu? Sinoć u gradu, prilazi mi mladić, zgodan, auf...Odmah mi se dopao...Ali čim je progovorio, shvatila sam šta želi...O čemu da pišem, o tome kako pojedini današnji muškarci ne pričaju više o boji tvojih očiju, o slatkom ukusu tvojih usana, već o tajnim zavučenim prolazima, tajnim vezama...Da ne kažem žargonski... 90% njih su u već dugoj vezi,ali im treba osveženje....
Da li je moguće da je prošlo vreme ljubljenja na kiši, šetnji pored reke... Danas svi umeju da kažu VOLIM TE, ali koliko njih je iskreno...?
Dragi moji i drage moje, Bolodmarcipana odlazi na odmor...Idem da među svim tim "macanima" pronadjem G. Inspiraciju... Nadam se da će biti slobodan, i da će umeti da govori o nečemu drugom osim o novom filmu Anželine Žoli, osim o svom novom autu...I da će ponuditi nešto bolje od vožnje na njegovoj novoj Yamahi....Uzdravlje...